Bolnica Gornji Milanovac

Depresija PDF Print E-mail

 
   Depresija 
Depresija nas cini jacim i uspešnijim

Autor: Blic online |


Depresija je dobra za nas i njeno lecenje moglo bi poremetiti naša kljucna biološka usavršavanja. Strucnjaci tvrde da lecenje depresije sprecava osobe da prihvate svoj ocaj i da se time motivišu da promene svoj život na bolje, prenosi "Dejli Ekspres".

Tuga koju prebolimo može nas ojacati, uciniti fleksibilnijima i omoguciti nam da se bolje nosimo sa životnim izazovima, sugerišu rezultati naucnog istraživanja. U društvu u kome se licna sreca postavlja u prvi plan, postoji malo tolerancije prema talasima ocaja koji prate gubitak posla, raskid veze ili smrt bliske osobe.
Strucnjaci za psihicko zdravlje strahuju da rastuci trend uzimanja tableta protiv depresivnog raspoloženja sprecava evoluciju ljudskih emocija.

Ljudi pate od depresije hiljadama godina i najverovatnije su je "preživeli" jer je ona u dugorocnom smislu dobra po našu vrstu, ocenili su naucnici.Istorijske licnosti koje su patile od depresije su, izmedju ostalih, Vinston Cercil, Abraham Linkoln, Isak Njutn, Vinsent van Gog i Ludvig van Betoven.Procene su da ce jedna od cetiri osobe patiti od depresije ili bipolarnog poremecaja u jednoj fazi svog života, a da trenutno pet odsto covecanstva živi sa depresijom.

"Kada otkrijete nešto tako duboko u sebi, pretpostavljate da je baš to nešto izabrano zbog svojih prednosti, inace nas ne bi okupiralo. Igramo se sa delom našeg biološkog usavršavanja", ocenio je psihijatar Džerom Vejkfild sa Univerziteta Njujork.Studija sugeriše da bi tuga mogla da bude deo strategije samoodbrane, jer se pojavljuje medju primatima koji pokazuju znakove emocija. Vejkfild smatra da nam depresija pomaže da ucimo na svojim greškama.

"Jedna od funkcija intenzivnih negativnih emocija je da one zaustavljaju naše normalno funkcionisanje, kako bi se neko vreme fokusirali na nešto drugo", istice Vejkfild.Tuga nas takodje može odvratiti od toga da budemo previše plemeniti i otvoreni u odnosu prema nekom ili prema stvarima koje vrednujemo.
Takodje nas može spreciti da napravimo grešku na prvom mestu, navodi se u studiji objavljenoj u casopisu "Nju Sajentist".

"Da se nismo osecali tužno zbog neceg što nismo uspeli da ostvarimo u prošlosti, ne bi stali na putu ka tom cilju i bili introspektivni i možda ne bi pokušali da promenimo strategiju. Osecajuci se entuzijasticki i ushiceno, verovatno bi slepo krenuli ka tom cilju", istakao je Pol Kidvel, psihijatar sa Univerziteta Kardif.Poznato je i da je kreativnost povezana sa "crnim raspoloženjem". Nemali je broj velikih slikara, pisaca i muzicara koji su patili od depresije ili bipolarnog poremecaja.Psiholozi Modupe Akinola i Vendi Beri Mendes sa Univerziteta Harvard otkrili su da su ljudi koji pate od depresije bolji u kreativnom radu, naveo je "Dejli Ekspres".

Previše srece može biti loše i po karijeru. Psiholog Ed Dajner sa Univerziteta Ilinois utvrdio je da su ljudi, koji su se na "lestvici srece" od deset postojecih našli na osmom mestu, uspešniji u finansijama i obrazovanju, od onih koji su zauzeli deveto mesto.Ipak, ovi na devetoj poziciji imali su mnogo uspešnije emotivne veze.


 
   Depresija najcešca u 48. godini života 

Analiza naucnika



Autor: Tanjug |


Mnogi ljudi se osecaju depresivno u srednjim godinama i istraživanja pokazuju da to zaista jeste životno doba velikih emotivnih nestabilnosti, a dobra vest je da posle ovog životnog perioda, u zlatnim godinama, nivo raspoloženja raste.

Londonski naucnici su nacrtali krivulju koja predstavlja raspoloženje tokom života, pri cemu je istraživanje obuhvatilo ispitanike širom sveta, od Albanije do Zimbabvea.Ta krivulja lici na latinicno slovo U, jer je raspoloženje na visokom nivou u mladosti, u srednjem dobu na niskom, da bi se u starosti linija opet vinula nagore, što oznacava dobro raspoloženje.
Naucnici su analizirali podatke o depresiji, anksioznosti, mentalnom i telesnom zdravlju na ogromnom uzorku od dva miliona ljudi iz raznih podrucja sveta.

Prosecno, godina u kojoj se covek najlošije oseca ako se posmatraju sve nacije jeste 48. godina života, s tim što ima razlika medju regionima - prosecan Britanac se najlošije oseca u 36. godini, a Portugalac u 66. godini.
Jedno od objašnjenja zašto je osoba u srednjim godinama sklona depresiji jeste da shvata da nece uspeti da ostvari sve svoje težnje i da uradi sve što je tokom života planirala i želela.

Drugi razlog bi mogao biti to što, kako godine prolaze, sve više ljudi koje znamo umire, što nas neminovno navodi na razmišljanja o sopstvenoj prolaznosti i smrti.Naucnici smatraju da je oko šezdesete godine covek razrešio sa samim sobom ta pitanja i tada nastupa miran period.
Najbolja vest, tvrde strucnjaci, jeste da ako doživite 70. godinu relativno dobrog zdravlja, osecacete se srecno poput dvadesetogodišnjaka.
 
   KAD SAN NE DOLAZI NA OCI 

KAD SAN NE DOLAZI NA OCI




Premalo sna povecava rizik od bolesti srca i krvnih sudova, dovodi do povecanja telesne težine, a vremenom i do depresije.Zbog brojnih obaveza i stresnog nacina života spavamo u proseku sat i po manje nego ranije, pa sve veci broj ljudi muci nesanica. Buduci da na trajanje i kvalitet sna utice sve što radimo i proživljavamo tokom dana, besane noci prvenstvo bi trebalo prevazici menjanjem životnih navika. Neispavanost može da ima veze i s duševnim poremecajima, narušenim zdravstvenim stanjem, kao i s uzimanjem odredjenih lekova. Brojna istraživanja dokazala su da premalo sna povecava rizik od bolesti srca i krvnih sudova, dovodi do povecanja telesne težine, a vremenom i do depresije. Ljudi koji tokom noci spavaju manje od sedam sati su cak tri puta izloženiji respiratornim bolestima od onih koji spavaju osam i više sati. Dokazano je i da loš san dovodi do dekoncentracije na poslu, povecane netrpeljivosti prema nadredjenima, pa cak i dremuckanja na radnom mestu.

Bez popodnevne dremke
Ljudi koji pate od nesanice ili imaju nemiran san ne bi smeli uopšte da spavaju posle podne. Popodnevni san otežava uspavljivanje jer se u krevet odlazi odmoran, što može da poremeti ciklus spavanja.

Nesanica ili lak san
Postoji i razlika izmedju prave nesanice i jutarnje iscrpljenosti uprkos spavanju u trajanju od osam sati. Iscrpljenost se javlja zbog plitkog, nekvalitetnog sna, cesto prekidanog kratkotrajnim budjenjima kojih ne moramo ujutru da se secamo. Potrebno je zato pronaci i eliminisati uzroke takvog sna. To su najcešce loš dušek ili jastuk, pretopla soba, partner koji hrce, buka s ulice, ulicna rasveta, bucni elektricni aparati u susednoj sobi ili aktivnosti budnih ukucana... Hronicna nesanica nastupa kad se san meri u svega nekoliko sati dnevno ili potpuno izostaje, i kad takav poremecaj traje duže. Tablete za spavanje poslednji su izlaz, jer nisu rešenje, nego kratkotrajna pomoc koja se uzima iskljucivo pod nadzorom lekara. Ukoliko, ipak, bilo šta uzimate „na svoju ruku", zadržite se na blagim biljnim preparatima i cajevima.

Stres i traume - Hrana koja uspavljuje
Namirnice koje sadrže veci procenat triptofana, sastojka koji se u organizmu pretvara u serotonin, „hormon zadovoljstva", olakšavaju uspavljivanje. To su mleko, belo meso, sirevi, jaja, orašasti plodovi, banane, jabuke i kruške. Uz triptofan i kalcijum, za dobar san vrlo su korisni i vitamin C u karfiolu, kiviju, agrumima i jagodama i magnezijum iz mahuna i kikirikija.Radite zahtevan i stresan posao, a niste u stanju uvece da legnete, opustite se i zaspite? To znaci da ste izloženi prekomernom stresu, da vaš mozak nekontrolisano radi i da nije u stanju da se primiri.

Da biste sprecili fokusiranje mozga na jednu stvar, odredite plan dnevnih aktivnosti i strogo ga se držite. Mora se znati kad ustajete, kad ste posveceni odredjenoj aktivnosti, kad jedete, kad odlazite na spavanje...Izmedju aktivnosti 3 do 5 puta dnevno svakako odredite po 10-20 minuta za meditaciju ili bilo koju drugu tehniku opuštanja.Ako su uzrok nesanice traume, poput smrti bliske osobe, naglog gubitka posla, razvoda i slicnih teških situacija, obratite se bliskim ljudima ili strucnjacima. Takodje ce pomoci plan dnevnih aktivnosti, koje ce vas planski odvratiti od razmišljanja o traumi.

Sitnice pomažu
Zavisno od dnevnih aktivnosti, prilagodite i nacin opuštanja. Ako se bavite intelektualnim radom, opustite se vežbom, a od fizicki napornih poslova odmorite se citanjem novina ili knjige. Obilni obroci, posebno masni, veliki su neprijatelj sna, kao i gladovanje. Mnogi ljudi kad su na dijeti ne jedu posle 18 sati, što nije preporucljivo. Najkasnije dva sata pre odlaska u krevet pojedite lagani obrok i izbegavajte kofein, alkohol i cigarete, ali i zacinjenu hranu i cokoladu. Kofein je treba izbegavati i do osam sati pre odlaska u krevet.

Kod svakog poremecaja spavanja kljucno je uspostaviti red u dnevnim aktivnostima, a to znaci svakodnevno legati i ustajati u isto vreme . Idealno vreme odlaska na spavanje je izmedju 22 i 23 sata, a prihvatljivo je do jedan sat posle ponoci.Osim što cete ukloniti „ometace" sna i nabaviti kvalitetan krevet, dušek i jastuk, u spavacoj sobi bi trebalo osigurati nešto nižu temperaturu u odnosu na ostale prostorije. Izbegavajte duge razgovore mobilnim pre odlaska na spavanje, a televizor i racunar takodje su ometaci sna kojima nije mesto u spavacoj sobi.
 
   Lek za postporodjajnu depresiju 

Tuga posle porodjaja




Lek za postporodjajnu depresiju najbolje je potražiti kod lekara.Istraživanja kažu da posle porodjaja sedam od deset žena pati od tuge ili ceste promene raspoloženja. Ali to je normalna i prolazna pojava, koja nestaje posle nekoliko meseci. U deset odsto slucajeva, nažalost, pretvara se u pravu depresiju. Srecom, ona se leci, ali je potrebno obratiti se lekarima. Evo nekoliko pitanja na koja odgovaraju strucnjaci.

Kako se manifestuje depresija?
U prva tri meseca posle porodjaja normalno je da žena oseti tugu, da cesto menja raspoloženje ili da je uhvate napadi placa i melanholije. Za to su odgovorni hormoni, jer se posle porodjaja njihova kolicina smanjuje, tako da utice na ravnotežu supstanci koje proizvodi mozak, a ove pak uticu na raspoloženje. Simptomi se javljaju i nestaju tokom dana. Ona se, ponekad, može pojaviti i nekoliko meseci nakon porodjaja. Može se prepoznati i po drugim simptomima: nesanica ili previše spavanja, cesta zaboravnost, nedostatak apetita ili pak mnogo povecan, teškoce u komunikaciji i vodjenju normalnog svakodnevnog života (susreti sa prijateljima, bežanje od kuvanja...). Depresivna porodilja je ili potpuno nezainteresovana za svoju bebu, ili je njena briga prevelika.

Da li je dovoljna briga prijatelja i rodjaka?
Ne. Podrška prijatelja i rodjaka je veoma potrebna, ali nije dovoljna za lecenje. Jer, ako je dijagnoza postporodjajna depresija, potrebna je pomoc lekara. Ali ako patite od ove bolesti, prijatelji i razgovor s njima mogu mnogo da pomognu.

Kom lekaru se obratiti?
Prvo bi trebalo razgovarati s lekarom opšte prakse i ginekologom, a oni ce, ako utvrde depresiju, ženu poslati kod psihijatra. Dobri lekovi, koje ce on prepisati, mogu potpuno da pomognu i stanje je mnogo bolje vec posle nekoliko nedelja.

Da li se depresija cešce javlja posle drugog porodjaja?
Da, jer sa dvoje dece se povecavaju obaveze. I ne samo to: najcešce rodbina i muž ne poklanjaju toliko pažnje ženi kao posle prvog porodjaja i manje joj pomažu oko bebe, jer smatraju da je ona postala ekspert. Medjutim, podrška i pomoc su neophodni, cak i više nego kod prvog deteta. Zato, posle porodjaja jasno i glasno tražite pomoc od supruga!

Da li su žene koje su vec patile od depresije u rizicnoj grupi?
Da. Po mišljenju strucnjaka, postporodjajna depresija cešce napada one žene koje imaju biološku predispoziciju. Znaci, ako ste vec u nekom periodu svoga života patili od depresije ili joj je neko iz vaše porodice sklon, onda postoji mogucnost da se to i vama desi posle porodjaja. Rizik je veci ako je trudnoca bila sa komplikacijama, ako je to neželjena trudnoca, ili ako se ne slažete sa suprugom.

Može li se depresija javiti i pre porodjaja?
Da. Nedostatak energije, teškoce na poslu ili u sentimentalnim odnosima, želja za bekstvom od obaveza i odgovornosti... sve to može da bude zvono za uzbunu. U tim slucajevima priprema za porodjaj može da bude veoma korisna: možete razgovarati sa strucnjacima koji ce vas umiriti i pomoci da prebrodite krizu.

Dojenje
Dojenjem se ucvršcuje veza sa novorodjencetom i lakše se prevazilaze trenuci krize. Ako uzimate antidepresive i dojite, razgovarajte sa lekarom da biste se uverili da pilule ne štete zdravlju bebe.

Da li depresivna mama može da naudi bebi?
Da, ali samo u najozbiljnijim i najtežim slucajevima, što je retko. To se dogadja jednoj od sto depresivnih mama. Te majke imaju tešku prošlost, bile su, na primer, maltretirane u detinjstvu ili u braku. U ovom slucaju potrebna je velika pažnja i opreznost citave porodice. Porodica ce alarmirati doktore, koji ce znati kako da je lece.
 
   Depresiju prate fizicki simptomi 

Depresiju prate fizicki simptomi




Vecini ljudi koji boluju od depresije poznati su emocionalni i psihološki simptomi te bolesti, ali treba znati da depresija može da izazove i niz fizickih simptoma, prenosi Glas Amerike. Medju fizicke simptome lekari ubrajaju glavobolju, bol u ledjima i grudima, probleme sa varenjem, iscrpljenost i umor, teško jutarnje ustajanje, cak i nemoguce, probleme sa spavanjem, promenu apetita i telesne težine, bolešljivost i vrtoglavicu.

Strucnjaci ukazuju da se fizicki simptomi mogu otkloniti lecenjem depresije, u okviru koga lekari uglavnom preporucuju neko sredstvo za smirenje koje opušta i utice na eliminisanje veceg broja fizickih simptoma.Autor: Tanjug |Foto:Ilustracija |


 
   Depresija zbog previše televizije 

Depresija zbog previše televizije



Autor: Agencije |


Adolescenti koji dugo vremena provode pred televizijskim ekranom ili igrajuci video igrice izloženi su opasnosti od pojave simptoma depresije kada stasaju u mlade odrasle osobe, pokazali su rezultati istraživanja grupe naucnika Medicinskog fakulteta pri Univerzitetu u Pitsburgu u americkoj saveznoj državi Pensilvaniji.

Istraživaci su došli do tog zakljucka utvrdjivanjem vremena koje odabrana grupa od 4.142 adolescenta provede u gledanju televizije, igranju igrica na racunaru ili slušanju radija, a koji nisu patili od depresije na pocetku istraživanja 1995. godine.Radi se o anketi koja je sprovodjena pre pojave DVD-a i rasprostranjene upotrebe Interneta.

Naucnici su ustanovili da su adolescenti provodili u proseku 5,68 sati sedmicno pred nekim od elektronskih medija od cega 2,3 sata gledajuci televiziju, 0,62 sata posmatrajuci video kasete, 0,41 sat igrajuci video igrice i 2,3 sata slušajuci radio.Sedam godina kasnije, kada su ucesnici istraživanja imali vec u proseku 21,8 godina, oni su ponovo bili anketirani i njih 308, odnosno 7,4 odsto, imalo je simptome depresije.

Naucnici su konstatovali da do tog uticaja na pojavu depresije dolazi,jer adolescenti koji provode dosta vremena pred ekranom imaju manje vremena za društvene, intelektualne i sportske aktivnosti koje štite od depresije.Dugi boravak pred ekranom može i da poremeti san koji je važan za saznajne funkcije i emocionalni razvoj, a i poruke koje se šalju preko televizuelnih medija i radija mogu da podstaknu na agesivnost i druge oblike antisocijalnog ponašanja koji uticu na razvoj licnosti mladih i pojavu straha i uznemirenosti.

Depresija je glavni uzrok onesposobljavanja ljudi za normalno funkcionisanje u svetu i najcešce se javlja u periodu adolescencije i kod mladih odraslih osoba.Naucnici su ustanovili i da su mlade žene manje izložene opasnosti od razvoja simptoma depresije od muškaraca mladjeg doba, iako su isti vremenski period provodili pred televizorom ili racunarom.
 
    

Oterajte depresiju




Kako da sami sebe motivišete kada vas uhvati loše raspoloženje.Kad nas obuzme letargija i bezvoljnost, izgleda nemoguce izaci iz takvog stanja. Tada se obicno prepustimo dosadi i ocaju nadajuci se da ce neraspoloženje ubrzo proci. Ali znajte, na taj nacin se problemi ne rešavaju!Evo nekoliko predloga koji vas mogu razbuditi kad se osecate jadno...

Slušajte dobru muziku
Pustite omiljeni CD, ukljucite MP3 plejer i pojacajte muziku. Ona ce sasvim sigurno podstaci vaše emocije i probuditi energiju. Na listu stavite pesme koje vas podižu, odvrnite do daske, to ce vas verovatno pokrenuti i da malo djuskate.

Nasmejte se
Smeh je odlican lek za zimski bluz. Ne samo da pojacava budnost, vec podstice i lucenje endorfina. Citajte nešto smešno, odgledajte dobru komediju i dozvolite pozitivnim osecanjima da vas podstaknu na akciju.

Duboko dišite
Duboki uzdasi i izdasi mogu biti odlican nacin da se razbudite. Udobno se smestite i nekoliko puta polako udahnite i izdahnite. Zamišljajte da udišete pozitivnu energiju, a da izbacujete sve što vas koci.

Pokrenite se
Motivacija je volja da preduzmete nešto i budete produktivni, bilo da se radi o obavljanju poslovnih i kucnih obaveza ili postizanju nekih drugih ciljeva. Naterajte se da ustanete, pokrenete se i budete aktivni. Taj simbolican napor sasvim sigurno je odlican pokretac.

Vodom isperite letargiju
Tuširanje vas može na brzinu oraspoložiti i napuniti energijom. Koristite neki osvežavajuci gel za tuširanje, a voda neka bude malo hladnija nego inace. Zamislite kako voda i ispira i odnosi vaš umor i bezvoljnost, i osecacete se mnogo bolje.

Izadjite na svež vazduh
Brza šetnja na svežem vazduhu takodje je odlican nacin da se napunite pozitivnom energijom. Dok hodate, koncentrišite se na mišice i zamišljajte kako vazduh odnosi sva negativna osecanja koja su se nakupila u vama.
 
   Zelena salata je prirodni sedativ ! 

Borite se protiv depresije uz pomoc prave hrane


Zelena salata je prirodni sedativ ! Odavno je poznato da zdravlje ulazi na usta. Ali, naucnici su tek nedavno shvatili da je hrana važna i za pishu i nervni sistem. Dijetolozi i neurolozi otkrili su da odredjeni nacin ishrane može da utice na raspoloženje i ponašanje.Takodje su dokazali da mozak odlucuje o kolicini i kvalitetu hrane koju unosimo i da ljudi razlicite biološke konstitucije imaju sklonost ka razlicitim namirnicama. Korak po korak, tako se stiglo do personalizovanih dijeta (PAP), kojima je posvecena velika pažnja i na skupu posvecenom ponašanju i hrani održanom nedavno u italijanskom gradu Sorento. „Reci mi šta jedeš i reci cu ti ko si“, kaže francuski srucnjak Žan-Klod Daras, autor više studija o personalizovanoj ishrani.

„Kada nam propisuje dijetu, lekar mora da vodi racuna o kalorijama, ali i tome da li smo od onih ljudi koji moraju da jedu malo ali cesto, da li nam više prija barena ili pecena hrana, da li je naš problem u tome što ne možemo a odolimo ‘specijalitetima’ punim aditiva...“To, medjutim, nije sve. Važno je i kad se jede. Crveno meso ne treba jesti uvece, zato što može da deluje razdražujuce i da izazove nesanicu. Objašenjnje za ovu pojavu nudi biohemija: svinjsko i govedje meso podstice proizvodnju supstanci odgovornih za hiperaktivnost. „Hamirnice životinjskog porekla predstvaljaju neku vrstu dopinga - povecavaju osecaj snage, energije i agresivnosti“, objašnjava italijanski dijetolog Pjer Luidji Rosi. „Zauzvrat, povrce i mleko sadrži glucide, koji imaju umirujuce dejstvo. Za zelenu salatu bi se, na primer, moglo reci da je prirodni sedativ. Ona sadrži supstance koji deluju na istom principu kao pilule za spavanje.“

Preporucena hrana
- Jedite hranu bogatu magnezijumom i vitaminima iz grupe B, pošto oni imaju umirujuce dejstvo na mozak. Dakle, jedite badem, lešnik, soju, pasulj, integralni pirinac, hleb od integralnog brašna...
- Ako ste anksiozni, izbegavajte konzerviranu hranu i napitke koji sadrže stimulativne supstance (kola napici, caj, kafa).

- Nemojte unositi istovremeno hranu bogatu belancevinama i namirnice koje sadrže ugljene hidrate. Tako cete maksimalno iskoristiti blagotvorne efekte triptofana i serotonina koji se luce u organizmu.
- Izbegavajte preterano unošenje ugljenih hidrata i šecera, narocito ako ste skloni depresiji.
- Jedite ribu tri puta nedeljno da biste organizmu obezbedili dovoljnu kolicinu dragocenih polizasicenih masnih kiselina omega-3.
- Smanjite unošenje namirnica koje podsticu lucenje histamina: sirevi, jagode, cokolada, svinjsko meso, plodovi mora, mesne preradjevine, usoljena riba...
- Jedite namirnice koje sadrže holin i tako stimulišu sintezu acetilholina, neurotransmitera koji je važan za mozak i dobro pamcenje. Zato na vašem stolu treba da bude mesta za džigericu, paradajz, karfiol, zelenu salatu, integralni hleb, krompir, banane, pomorandže, jaja, koštunjavo voce...

Izbegavajte kafu ako ste depresivni
Ali, da bi mogli da nam pomognu da odabere pravu dijetu, naucnici su morali da otkriju biološke i hemijske mehanizme koji uticu na „dijalog“ izmedju mozga i creva. Tako su otkrili i to da se neke supstance (poput serotonina i acetilholina) luce i u crevima i u mozgu. Serotonin, hormon koji nas cini smirenim i staloženim, sintetiše se u organizmu iz aminokiseline koja postoji u namirnicima. Ali, da bi se sintetisao u mozgu, neophodno je da se ugljeni hidrati razdvoje od belancevina. Šta to konkretno znaci? Da cemo se mnogo bolje osecati ako pojedemo samo tanjir špageta, nego ako posle toga predjemo na šniclu, ribu ili sir.

Italijanski strucnjak Francesko Botacoli savetuje da ako ste depresivni i anksiozni, izbegavate kafu i namirnice koje su bogate histaminom ili podsticu njegovo lucenje (prevreo sir, jagode, mesne preradjevine, svinjsko meso) ili sadrže tiramin (crno vino, cokolada, krompir, kupus, jaja, tunjevina, pivski kvasac). Takodje treba da izbegavate namirnice koje sadrže aditive, veštacke boje, konzervanse, nitrate i natrijum-glutamat. Njih ima narocito u konzervama i mesnim preradjevinama, a mogu da izazovu tahikardiju, glavobolju i nervozu.
 
   Samoca krivac za depresiju 

Od psihickih bolesti oboljeva sve više ljudi


Osecanja kao što su potištenost, tuga, nervoza, iscrpljenost i umor nisu strana nijednom coveku. I potpuno je normalno da se svaki covek ponekad tako oseca. Pa ipak, ako ovo stanje traje više od nekoliko dana, to može da bude prvi simptom depresije.

Depresija ce, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, do 2020. godine postati vodeci uzrok smrti i onesposobljenosti u ženskoj populaciji, a posle kardiovaskularnih oboljenja drugi uzrok smrti u celokupnoj populaciji.

Cak 450 miliona ljudi u svetu boluje od depresije, a više od dve trecine samoubistava izvrše osobe koje se nalaze u teškoj depresiji - objašnjava za „Blic“ prof. dr Miroslava Jašovic-Gašic, direktorka Klinike za psihijatriju Klinickog Centra Srbije.

Rezultati sprovedenih istraživanja pokazuju da u Srbiji minimum 250.000 ljudi ima neki od simptoma depresije: neraspoloženje koje traje nedeljama i mesecima, nemogucnost odlaska na posao i obavljanje osnovnih dnevnih aktivnosti, nedostatak sna, povremeni ili stalni strah - dodaje ona.

Duboka tuga i beznadje
Kao niz psihofizickih poremecaja depresija je stanje koje karakteriše poremecaj raspoloženja. Potištenost, tuga, nervoza, iscrpljenost i umor, svaki covek se ponekad ovako oseca, ali ovakvo raspoloženje prodje za nekoliko dana. Depresija je mnogo više od žalosti i ocaja, ona traje najmanje nedelju dana i potpuno preuzima kontrolu nad životom. Utucenost je prisutna vecinu vremena, a sve stvari koje su obicno podizale raspoloženje više nemaju pozitivan uticaj.

Kod coveka koji pati od depresije može se promeniti nacin razmišljanja. Svet se vidi drugacije, obicno u negativnom svetlu, utice na porodicni i profesionalni život, tako da može da prouzrokuje socijalnu izolaciju. Može da se krije iza osecaja iscrpljenosti, a cesto je maskirana drugim smetnjama, kao što 1 hronicna anksioznost ili poremecaj u ishrani.

Stres i samoca glavni uzroci
Depresivno stanje se može javiti usled samoce, teške bolesti, nakon gubitka drage osobe, teških uslova života, smanjenog kretanja, a takodje može biti posledica genetskog nasledja. Neke teorije takodje kažu da depresija može da se javi i kod preosetljivih osoba koje se usled velikog stresa jednostavno slome iznutra.

Kako tacno nastaje nauka do danas nije uspela da objasni. Prema najnovijim teorijama, smatra se da je pojava depresije povezana sa smanjenjem aktivnosti nekih neurotransmitera, serotonina, noradrenalina i dopamina koji imaju prirodnu antidepresivnu funkciju.Drugi bitan faktor za nastanak depresije je prekomerno lucenje stresnih hormona, poput kortizola. Izloženost hronicnom stresu menja funkciju mozga, tako da se mnoge depresije mogu objasniti akumulacijom štetnog delovanja stresa.

Lecenje
Prvi korak u lecenju depresije je pravilno postavljanje dijagnoze. Dijagnozu depresije nije teško postaviti, jer se vrlo jednostavno na osnovu razgovora sa pacijentom može proveriti koje simptome ima i koliko dugo. Uzalud je ocekivati da ce depresija sama proci snagom volje i pozitivnim razmišljanjem. To se dogadja retko, jer upravo su volja i optimizam nestali kod bolesnika, a on je nemocan da ih povrati.

Najvažnije je da se pacijent na vreme javi lekaru opšte prakse, koji ce proceniti da li je potrebno konsultovanje sa psihijatrom i koja ce se terapija primeniti - da li antidepresivi, psihoterapija ili oba pristupa. Za lecenje depresije koriste se antidepresivi nove generacije, medju kojima je „citalopram“, lek sa kojim je lecenje depresije postalo uspešnije, jednostavnije i sa manje rizika.

Pored ovoga, veoma je važno i da osoba koja boluje od depresije promeni i nacin ishrane. Naime, tokom ove bolesti veoma je bitno da uzima namirnice koje podsticu lucenje serotonina.
Poslednja, ali ne i manje važna stvar je da se obolelom pruži dosta pažnje, ljubavi i podrške kako bi se izlecio i izašao iz mraka koji ga okružuje.

Osnovni simptomi
- nedostatak životne radosti, intenzivna tuga, samosažaljenje,
napadi placa
- strah, nemir, zabrinutost, strepnja
- osetljivost ranjivost, razdražljivost
- usamljenost, bezvoljnost
- oslabljena koncentracija i poremecaj pamcenja
- nesanica ili velika potreba za snom
- umor, iscrpljenost, manjak energije
- znacajno smanjen ili povecan apetit
- somatski bolovi koji nemaju fizicke uzroke
- želja i razmišljanje o smrti ili planiranje samoubistva

 
Vi ste sada na  : Home