Bolnica Gornji Milanovac

Holesterol PDF Print E-mail

 
   Holesterol 

Naucnici pronašli supstancu koja izbacuje holesterol


Ubrizgavanjem samo jedne doze supstance „ciklo“, tim americkih naucnika uspeo je da izbaci više od trecine holesterola nagomilanog u celijama organa. Tokom istraživanja dokazali smo da se ubrzo nakon ubrizgavanja ove supstance iz celija oslobadja velika kolicina nagomilane masnoce koja se potom metabolizmom normalno razgradjuje – kaže vodja istraživackog tima Džon Dici, profesor medicine na Univerzitetu Sautvestern u Teksasu.

U laboratorijskom istraživanju sprovedenom na miševima, otkriven je nacin prenošenja holesterola u celijama, što bi moglo da pomogne u lecenju bolesti metabolizma.Ovo otkrice pruža najvecu nadu obolelima od Nojman-Pikove bolesti tipa C. To je retka nasledna bolest metabolizma koju karakteriše izuzetno visoka koncentracija holesterola u svim organima, a nastaje kao posledica genetskog poremecaja u celijskom prenosu masti. Gomilanje holesterola u celijama dovodi do pojave teških neuroloških smetnji, a najcešce se javlja u klasicnom obliku, kod dece izmedju trece i petnaeste godine života. Kod oblika koji se javlja kod odraslih, što cini samo deset odsto slucajeva, dolazi do neuroloških i psihickih smetnji.Autor: E.B. |
 
Holesterol 
DA li utice i na smanjenje trglicerida u krvi?:
 
   Uloga masti u organizmu 
Masti spadaju u makronutrijense zajedno sa belancevinama i ugljenim hidratatima. One su sastojak nase svakodnevne ishrane i imaju najvecu energetsku vrednost od svih nutrijenasa (1g masti=9 kcal). Danas se ishrana bogata mastima posebno zasicenim mastima dovodi u vezu sa nastankom kardio i cerebrovaskularnih oboljenja kao i sa nastankom izvesnih formi raka (debelog creva, prostate, dojke, pluca). Sve vise se cuje opaska da svi mi volimo masti u svom tanjiru, ali ne na svome telu. Restrikcija masti u ishrani pretvorila se u feto-histeriju u zemljama zapada.

Postavlja se pitanje koji je to pravi udeo masti u kalorijskom unosu da bi bile zadovoljene nutritivne potrebe, a kada masti postaju opasne po zdravlje?

Unos masti se krece u razlicitim populacijama u odnosu od 15-40 % pa i vise ukupne energije unete hranom dnevno. Danas se smatra da je unos do 30 % optimalan. Manje od 20 % savetuje se samo osobama koje imaju jako povisene masnoce u krvi (dislipidemije-povisen holesterol i/ili trigliceridi). Manji unos masti hranom se ne preporucuje jer tada hrana nije ukusna i potrebne su velike kolicine hrane da bi se postigao bezbedan kalorijski unos.

Masti su nam potrebne zbog esencijalnih masnih kiselina. To su linolna, linoleinska i arahidonska. One obezbedjuju rast i obnovu celije. Narocito su bitne za osobe u periodu rasta.

To, medjutim, ne znaci da deca mogu prekomerno da unose masti posebno zasicene masti (svinjska mast, masna mesa, puter) jer prevencija pomenutih bolesti moze nastati jedino ako se o ishrani vodi racuna od najranijeg detinjstva. Esencijalne masne kiseline su znacajne zbog regulacije metabolizma holesterola (transport, konverzija u druge metabolite, skladistenje i ekskrecija), prekurzori su za sintezu prostaglandina, tromboksana i prostaciklina (hormonima slicnih supstanci).

Uloga masti u organizmu
- Obezbedjuju energiju i energetsku rezervu sto znacajno za period gladovanja i bolesti;

- Gradivne su materije jer ulaze u izgradnju celijskih membrana (fosfolipidi, esencijalne masne kiseline);

- Predstavljaju zastitne materije jer su nosioci vitamina A, D, E i K i esencijalnih masnih kiselina. Odrzavaju integritet koze i sluzokoze obezbedjuju zastitu od hladnoce, traume i radioaktivnog zracenja, odrzavaju funkciju lojnih i mlecnih zlezda;

- Uloga u imunitetu (lipoproteini);

- Uloga u koagulaciji krvi (tromboplastin);

- Masti u hrani poboljsavaju ukus i daju sitost;

Izvori masti
Izvori masti mogu biti namirnice biljnog i zivotinjskog porekla. Svinjska mast, puter, pavlaka, punomasni sirevi, meso, iznutrice, masna mesa, mlecna mast su najveci izvori masti u namirnicama zivotinjskog porekla. Biljne masti su ulja koja se dobijaju cedjenjem semenki biljaka (kukuruza, suncokreta, soje, maslina).

Postoji vise podela masti jer su one veoma heterogena grupa hemijskih jedinjenja:

Proste masti: jedna masna kiselina i gliceridi (masna kiselina + alkohol glicerol =monogliceridi, dve masne kiseline + alkohol glicerol cine digliceride i tri masne kiseline + glicerol cine trigliceride ili neutralne masti tj. masti koje najvise unosimo ishranom;

Slozene masti: su fosfolipidi i lipoproteini;

Izvedene : steroli (holesterol i steroidni hormoni) i vitamini rastvorljivi u mastima (A,D, E i K).

Masne kiseline
Masne kiseline mogu biti kratkih (do 6), srednjih (do 12) i dugih lanaca (preko 12 C atoma u nizu). Masne kiseline kratkih lanaca se bolje apsorbuju (primena u parenteralnoj ishrani tj. preko krvi kod osoba koje ne mogu da unose hranu na usta), i tecne su na sobnoj temperaturi. Masne kiseline dugih lanaca su cvrste na sobnoj temperaturi i teze se apsorbuju.Od broja ugljenikovih atoma zavisi duzina lanca, a od toga da li je svaki C atom vezan za vodonik ili gradi dvogubu vezu zavisi da li je mast zasicena ili ne.

Zasicene masne kiseline
Zasicene masti su takve gde je svaki C atom vezan za 4 C atoma. Najcesce su u cvrstom stanju na sobnoj temperaturi i relativno su stabilne (ne reaguju lako sa kiseonikom iz vazduha). Zasicene masne kiseline su "krivac" povecanja holesterola u krvi.

Izvori zasicenih masnih kiselina su:
-Namirnice zivotinjskog porekla-crveno meso, jetra, pluca, teletina, salo, zivinsko meso (mast i kozica), puter, mleko, sir i drugi mlecni proizvodi koji su pravljeni od neobranog mleka. Ova hrana ujedno sadrzi i holesterol.

-Namirnice biljnog porekla-kokosovo i palmino ulje, puter od kikirikija.

Nezasicene masne kiseline
Polinezasicene i mononezasicene masne kiseline zajedno cine nezasicene masne kiseline.

Preporucen dnevni unos 10-15%

Polinezasicene i mononezasicene masne kiseline
Nezasicena masna kiselina ima najmanje jednu nezasicenu vezu, odnosno najmanje jedno mesto gde vodonik moze biti dodat nekom molekulu. Najcesce se nalaze u tecnim uljima biljnog porekla.

Polinezasicena ulja su tecna na sobnoj temperaturi i na hladnoci (frizideru). Na vazduhu lako oksidisu. Najbolji izvori su suncokretovo, susamovo, sojino i kukuruzno ulje, kostunjavo voce i semenke. Polinezasicene masne kiseline pripadaju porodici omega 3 i omega 6 kiselina u zavisnosti na kom C atomu se nalazi poslednja dvostruka veza.

Tu ubrajamo linolnu (omega 3) i linoleinsku (omega 6 masnu kiselinu) kao i arahidonsku. One spadaju u esencijalne (neophodne u ishrani jer se ne mogu sintetisati u organizmu, a potrebne su za vazne funkcije). Arahidonska se moze sintetisati iz linoleinske, pa se smatra fakultativno esencijalnom (ako ima dovoljno linoleinske nece se ispoljiti njen deficit). Oleinska se moze sintetisati iz stearinske kiseline koja je zasicena.

Danas su omega 3 i omega 6 kiseline u zizi naucnog interesovanja. Jos davne 1970. godine poznato je da ribari sa Grenlanda, Aljaske i Japana koji jedu masnu ribu iz hladnih severnih mora uprkos hrani koja obiluje mastima manje obolevaju od kardiovaskularnih bolesti. Ranije se smatralo da je to zbog unosa omega 3 kiseline, medjutim u mesu ribe severnih ledenih mora nadjeni su aktivni metaboliti ove kiseline EPA (eikozapentaenska) i DHA (dokozaheksaenska kiselina) koje povecavaju elasticitet krvnih sudova i sprecavaju agregaciju trombocita i imaju antiaritmicko dejstvo. Mehanizam dejstva nije u potpunosti poznat, ali se smatra da se linolna kompetitivno natice sa linoleinskom za enzim delta desaturazu koji je pretvara ili u DHA i EPA ili u arahidonsku.

Ako ima vise arahidonske kiseline u celijskoj membrani stvaraju se tromboksani, leukokrerini i prostaciklini koji deluju nepovoljno (suzavaju krvne sudove vazokonstrikcijom, povecavaju agregaciju trombocita i dr. Odnos omega 3 i omega 6 ranije je bio 1;1, a danas je 1: 25. Trebalo bi da taj odnos bude 1:4 do 1:10. Uloga polinezsicenih masnih kiselina (narocito l linolne - 0mega 3 grupa vezana je i za snizavanje ukupnog holesterola LDL i /ili trigliceridai kao i VLDL holesterolskih cestica u jetri i zato ima vaznu ulogu u prevenciji sloga i kardiovaskularnih oboljenja. Izvori omega 3 (linolne kiseline): ribljem ulju, ribama iz severnih mora, rakovima, lanenom semenu, zelenom lisnatom povrcu i leguminozama.

Izvori Omega 6 tj. linoleinska kiselina nalaze se u mesu i povrcu i biljnim uljima (suncokret, soja, pamucno seme), mleku. One smanjuju nivo holesterola, pa je bilo rasireno glediste da zasicene masne kiseline treba zameniti nezasicenim. Kasnije je stav revidiran jer polinezasicene masne kiseline mogu delovati i stetno ako se previse unose ishranom: smanjenje imuniteta, kancerogen efekat, osteoporoza, holelitijaza povecano stvaranje lipidnih peroksida i snizavanje HDL holesterola.

Preporucen dnevni unos polinezasicenih masti danas je do 10% (7-8%). Linolna 1 g/dan. Unos omega 3 kiselina u obliku kapsula se ne preporucuje. Prvo DHA i EPA se ne nalaze u njima, a moze nastati i opasno krvarenje (prskanje krvnih sudova mozga).

Mononezasicena ulja su, takodje, tecna na sobnoj temperaturi, ali u frizideru pocinju da se zgusnjavaju. Maslinovo i avokadovo ulje, ulje od kikirikija su bogati izvori mononezasicenih masnih kiselina.

Polinezasicene masne kiseline teze da zastite organizam od holesterola. Snizavaju nivo holesterola i otklanjaju naslage holesterola na arterijama. Poslednja istrazivanja pokazuju da i mononezasicene masne kiseline mogu, takodje, da snize holesterol u krvi sve dok je ishrana siromasna u zasicenim masnim kiselinama. Nezasicene masne kiseline mogu da snize holesterol, ali naravno iz ishrane nikako ne treba potpuno iskljuciti zasicene masne kiseline. Poli i mononezasicena ulja, kao i margarin od tih ulja, treba da u odredjenim kolicinama zamene puter, salo (mast), prelive, sosove i masti koje imaju zasicene masne kiseline.

Hidrogenizovane masti
Prilikom pripremanja hrane, masti mogu biti podvrgnute procesu hidrogenizacije. Hidrogenacija ili dodavanje vodonika, u slucaju masnih kiselina znaci njigovo prevodjenje u zasicene masne kiseline. Hidrogenizacija je smanjila oksidativni potencijal tj. na vazduhu u manjoj meri dolazi do uzeglosti nego kada su u tecnom obliku.

Tecna ulja, prirodno bogata nezasicenim masnim kiselinama, raznim procesima se prevode u cvrsca i zasicenija stanja. Takva zasicena stanja nalaze se u mnogim komercijalnim proizvodima.

Mnoge studije pokazuju da ove masti povecavaju nivo holesterola u krvi. Hidrogenizovane masti u margarinu i drugim proizvodima su prihvatljive samo ako proizvod sadrzi tecno ulje kao osnovni sastojak, dok zasicenih masti ne sme da sadrzi vise od 2 g na kasiku proizvoda. Sadrzaj masnih kiselina je najcesce istaknut na mnogim margarinima.
 
 
   Pomoc iz prirode 

Napisao Valter Ajman, dr.med. Izvor: Studio Aromedica



Kolesterol i trigliceridi igraju ulogu u nastanku ateroma – suženja krvnih žila, cime se smanjuje cirkulacija u zahvacenom podrucju, a ukoliko to nastane u srcu, dolazi do razvoja angine pectoris i posljedicno srcanog infarkta.Lijekovi koji se danas uspješno primjenjuju radi smanjenja masnoca u krvi su statini. Usprkos njihovoj velikoj efikasnosti, tolerancija na ove lijekove razlicita je kod pacijenata. Stoga veliki broj ljudi traži pomoc prirodne medicine. Prirodnim preparatima može se znacajno smanjiti razina masnoca u krvi, posebno u kombinaciji preparata sa lijekovima klasicne medicine.

Pomoc iz prirode
Masnoce u krvi imaju vrlo važne funkcije u organizmu, primjerice kolesterol sudjeluje u izgradnji važnih hormona, lipidi u izgradnji ovojnica živcanih stanica. Problemi nastaju kada njihova razina poraste iznad normalnih vrijednosti. Tada mogu potanuti nastanak ateroskleroze sa gore navedenim poremecajima.

Prvi i osnovni nacin borbe protiv ovog problema je regulacija prehrane. Neophodno je izbaciti nezdrave namirnice iz upotrebe poput velike kolicine mesa i mesnih proizvoda, jela sa koncentriranim masnocama i šecerima (kolaci), i sl. Masnoce su u velikom broju namirnica skrivene pa je potrebno poznavati njihov sastav. Savjetuje se unos vece kolicine voca i povrca, posebice povrca sa mnogo vlakana poput borkule, kupusa i drugog lisnatog povrca.

Uvijek je dobro prvo pokušati lijecenje prirodnim preparatima, jer oni mogu u odredjenom broju slucajeva ispraviti greške u metabolizmu masnoca. Klasicni lijekovi, statini, ne djeluju na uzrok, i treba ih uzimati kroz dulji vremenski period, cesto i cijeli život. Prvi postupak je uvijek detoksikacija jetre i žuci – glavnih organa za regulaciju masnoca u organizmu. Preparatima pripremljenim iz svježe articoke, cicka ili maslacka (SIPF), te kombinacijama etericnih ulja efikasno se može odstraniti štetne tvari koje opterecuju rad jetre i time izbalansirati njenu funkciju.

Omega-3 masne kiseline pokazale su se vrlo uspješnima u smanjenju razine treiglicerida u krvi. Ukoliko ste vec zapoceli uzimanje lijekova statina, Omega-3 masne kisline mogu dovesti do pada triglierida za daljnjih 20 do 30%, stoga uvijek morate o pocetku uzimanja obavijestiti svog lijecnika. Omega-3 kiseline nalaze su u vecim kolicinama u ribama sjevernog mora. Preparati Omega-3 kiselina moraju imati izbalansiran sadržaj EPA, DHA, alfa-linolne kiseline i vitamina E (Mix-Alpha 3).

Biljni steroli, stanoli i polikosanoli imaju sposobnost smanjenja kolesterola za oko 50%. Oni to cine kompetetivnim sprijecavanjem apsorpcije kolesterola unesenog u organizam, kao i onog koji se u organizmu stvara. Zadnje znanstvene studije dokazale su smanjenje LDL (lošeg) kolesterola za 11%, bez utjecaja na HDL (dobar) kolesterol i trgiliceride. Daljnjih 5% smanjenja LDL kolesterola možemo postici unosom topivih vlakana u kolicini od 5 do 10 g dnevno.

Dokazano je zaštitno djelovanje odredjenog broja komponenti soje, posebno izoflavona. Studije su pokazale smanjenje ukupnog kolesterola za 9,3%, a LDL (lošeg) kolesterola za 12,9% i triglicerida za 10,5%, bez znacajnog utjecaja na dobri HDL kolesterol.

Hladno prešano i nerafinirano ulje lana pokazalo se vrlo efikasnim u smanjenju triglicerida i kolesterola u krvi. Može se koristiti u pripremi salata i drugih hladnih jela, no najbolje je uzimati ga nekoliko puta dnevno direktno na žlicicu.

Ostalo ljekovito bilje koje vam može pomoci je list borovnice, korijen maslacka, sibirski ginseng, djumbir. List borovnice sadrži tanine koji reguliraju probavu. Korijen maslacka obicno koristimo u preparatima dobivenima od svježe biljke (SIPF), ili u obliku tinkture. Djumbir je zacin koji svakako treba ubaciti u prehranu. Najkvalitetniji je svježi, naribani u hrani i salati, ili iscijedjen u vocnom soku. Još se koriste i korijen cicka, a za regeneraciju jetre biljka sikavica.

U prehranu treba ubaciti namirnice koje pomažu regulaciji masnoca u krvi. Tako je potrebno unositi orašaste plodove poput badema, oraha i liješnjaka. Savjetuje se 5 do 10 orašastih plodova dnevno. Ulje koje koristite u pripremi hrane (osim prženja), zamijenite sa ekstadjevicanskim maslinovim uljem ili hladno prešanim suncokretovim ulje, uz dodatak odredjenog postotka ulja argana, nocurka ili pšenicnih klica.

Uz promjenu prehrane i korištenje prirodnih preparata, poželjno je povecati i fizicku aktivnost. Krenite sa laganom tjelovježbom i šetnjom što kasnije možete povecati prema vašim mogucnostima. To ce doprinjeti regulaciji masnoca i pozitivno djelovati na vaš organizam u cjelosti. Fizicka aktivnost potice cirkulaciju u cijelom organizmu, održava vaš mišicno-koštani sustav zdravim i pokretnim i uz to potice opci metabolizam cime pozitivno djeluje i na regulaciju masnoca u krvi. Napisao Valter Ajman, dr.med. Izvor: Studio Aromedica
 
   Istine i zablude o namirnici koju cesto jedemo 

Jaja ne uticu na holesterol



Autor: Biljana Tasic | Blic


Vec dve decenije unazad strucnjaci istražuju da li unos jaja treba da se ogranici ili ne. Posebno se raspravlja o tome koliko je korisno a koliko štetno žumance, jer sadrži holesterol omegol.

- Smatralo se da je holesterol omegol iz namirnica odgovoran za povecan rizik od kardiovaskularnih oboljenja - objašnjava Branka Mirkovic, nutricionista. - Sadašnja preporuka da se nedeljno unosi dva do tri jaja ponovo se preispituje, jer su mnoga istraživanja utvrdila da kardiovaskularne bolesti podsticu zasicene i saturisane masti pre nego holesterol omegol - kaže ona.

Kao namirnica, jaja su veoma korisna osobama koje moraju da smanje dnevni unos kalorija. Vece jaje sadrži samo 71 kaloriju i vrlo malo ukupnih masnoce, oko pet grama, i to u zdravijoj ne saturisanoj formi. Prema mnogim istraživanjima utvrdjeno je da se posle dugotrajnog dnevnog unošenja jednog do dva jaja neznatno povecava nivo holesterola omegol.

Tek veoma mali broj ljudi treba da smanji unos jaja, i to oni koji istovremeno imaju povišen i holesterol omegol i trigliceride u krvi, jer se smatra da su osetljivi na holesterol omegol u namirnicama. Ostali, ukljucujuci i one koji imaju povišen nivo holesterol omegola u krvi, mogu da uživaju u jajima. Za prevenciju kardiovaskularnih bolesti mnogo je važnije ograniciti unos masnoca, pogotovo zasicenih i saturisanih masti, zato je bolje jesti jaja sa povrcem i žitaricama nego crveno meso sa puno masnoca.

Šta sadrže
Jaja spadaju u veoma važne namirnice i mnoga jela su nezamisliva bez njih. Jaje sadrži 71 kaloriju, 6,3 g proteina, 4,9 g masnoca, 190 mg holesterola omegol, vitamina B12 0,6mcg, 1mg folne kiseline. Od preporucenih dnevnih doza nutritijenata jedno jaje sadrži: 9 odsto vitamina A, 10 odsto vitamina D, 10 odsto vitamina E, 14 odsto riboflavina, dva odsto vitamina B6, dva odsto kalcijuma, šest odsto fosfora, dva odsto magnezijuma, cetiri odsto gvoždja, pet odsto cinka.

Kalorijska vrednost
- Kokošja jaja cela sveža 100 grama oko 162 cal
- Kokošje jaje srednje velicine oko 48 grama cal 77
- Sveže belance na 100 g cal 51
- Sveže žumance na 100 g cal 360
- Pacija jaja cela sveža na 100 g cal 188

Jaja sadrže karotenoide, koji se bolje apsorbuju nego oni biljnog porekla (iz spanaca ili šargarepe), pa su prirodna zaštita od nekih ocnih oboljenja koja su povezane sa starenjem. Jaja takodje sadrže vitamin D, koji podstice kalcijum da kosti ostanu snažne. Sadrži i šest odsto folne kiseline, koja je zaštitnik od srcanih oboljenja kod starijih osoba.

Veoma su dragocen izvor proteina - jedno jaje zadovoljava 15 odsto covekovih dnevnih potreba za belancevinama. Što se tice hranljivih materija, belance se veoma razlikuje od žumanceta. Belance se sastoji uglavnom od vode i oko 11 odsto proteina, dok je žumance bogato fosforom i belancevinama, masnocama, ali i vitaminima i mineralima. Pored vitamina A, D i E, koji se rastvaraju u mastima, kao i B1 i B2, vitamina PP i biotina, ono sadrži i kalcijum, fosfor i gvoždje, kalijum, fosfor ali i kobalt i bakar. U belancetu se nalaze vitamini rastvorljivi u vodi natrijum, kalijum i hlor. Covek može da iskoristi 95 odsto hranljivih vrednosti iz jednog jateta.

Najbolja priprema
Svarljivost jajeta zavisi od toga koliko je sveže. Najbolji nacin pripreme koji istice sva svojstva jajeta jeste kuvanje bez masnoce. Jaje prženo na masnoci se duže vari i može štetno da deluje na rad jetre i pankreasa. Oprezno ga upotrebljavati samo u slucaju kamena u žuci.

Alergijske reakcije
Protein ovoalbumin može da izazove alergijske reakcije, kao što su svrab, povracanje i dijareja kod dece mladje od godinu dana. Jaje se ne preporucuje za ishranu male dece, izuzev žumanceta. Treba imati u vidu da su jaja veoma bogata holestrolom na 100 grama. Ima oko 200 do 250 mg zasicene i nezasicene masne kiseline.

Kombinujte
Jaje se dobro kombinuje sa povrcem, posebno s krompirom. Trudite se da izbegavate kombinacije jaja sa mahunarkama i mesom, jer su te kombinacije loše. U neutralne kombinacije spada jaje sa hlebom, žitaricama i masnocom.
Ne preterujte sa kolicinom jaja, ma koliko ih voleli, ali svakako ih ne iskljucujte iz ishrane. Ako ste zdravi, koristite ih u ishrani u raznim jelima, slatkim i slanim, a posebno kao bareno, poširano, kajganu, omlet.
 
   Integralni hleb štiti od dijabetesa 

Integralni hleb štiti od dijabetesa


Saveti uz koje cete smanjiti rizik od šecerne bolesti
Dijabeticari imaju previše šecera u krvi jer njihove celije gotovo uopšte ne reaguju na hormon insulin, koji preko hrane snabdeva celije šecerom. Nivo šecera u krvi raste, što tokom godina može da izazove oštecenje krvnih sudova i poremecaje u cirkulaciji.Iako se dijabetes efikasno leci, bolje je da do ove bolesti uopšte ne dodje. Rezultati najnovijih istraživanja zaista ohrabruju: redovnim konzumiranjem hleba od integralnih žitarica, koji je bogat vlaknastim materijama, znatno se smanjuje opasnost od ove bolesti. Magnezijum takodje umanjuje rizik od dijabetesa. Sve u svemu, studije potvrdjuju da osnovne namirnice cuvaju naše zdravlje.

Kako integralne žitarice deluju na organizam
Integralne žitarice su bogate vlaknastim materijama, a upravo one sprecavaju razvoj dijabetesa. Dobar izvor vlaknastih materija su i mahunarke i krompir. Ako svaki dan unesete najmanje 30 grama balastnih materija u organizam, smanjujete rizik za 30 odsto. Taj cilj cete dostici vec ako dnevno pojedete tri parceta hleba od integralnih žitarica, pet supenih kašika zobenih pahuljica, jednu jabuku i dva krompira. Vlaknaste materije višestruko štite od dijabetesa:Poboljšavaju delovanje insulina. Veca kolicina šecera iz krvi dospeva u celije, cime se reguliše nivo šecera u krvi.Podsticu stvaranje žucne kiseline u jetri. Za to im je neophodan holesterol, pa se tako snižava nivo holesterola u krvi.

Integralni hleb je bogat i ugljenim hidratima, koje organizam pretvara u šecer namenjen celijama. Ovo je dugotrajan proces, pa tako integralni hleb snabdeva organizam šecerom tokom dužeg perioda i ravnomerno. I time se reguliše nivo šecera u krvi.Na kraju, pošto je potrebno mnogo vremena da se svare ugljeni hidrati, osecaj sitosti duže traje, jedemo manje masne hrane i slatkiša, a i to je jedan od nacina da se spreci dijabetes. Treba, naime, imati u vidu da, pored previsokog nivoa šecera i holesterola u krvi, i višak masnih naslaga može da izazove dijabetes.

Magnezijum kao preventiva
Ako uz redovno unošenje vlaknastih materija uzimamo i magnezijum, dodatno smanjujemo opasnost od razvoja dijabetesa, potvrdjuju brojne studije. Razlog: pored balastnih materija i ova mineralna supstanca je veoma važna za optimalno delovanje insulina. Integralni hleb, mahunarke, koštunjavi plodovi, semenke bundeve i riba bogati su magnezijumom, a postoje i kvalitetni preparati magnezijuma, koji predstavljaju odlican dodatak ishrani.

Koji integralni hleb je dobar?
Dobar hleb od integralnih žitarica treba da sadrži najmanje 90 odsto integralnog brašna. Najbolji je neupakovani integralni hleb iz bio-šopa ili pekare, jer upakovani hleb uglavnomsadrži konzervanse. Sastojci dobrog hleba su voda, so i zacini.

Upoznajte zdrave žitarice
Pšenica je najvažnija vrsta žitarice na svetu. Celo zrno pšenice je jedan od najboljih izvora primarnih proteina, a sadrži i esencijalno važne minerale (fosfor, magnezijum, kalcijum, gvoždje) i vitamine (provitamin A, vitamine grupe B, kao i vitamine E, D i K). Celo zrno pšenice sadrži mocne antioksidanse, koji imaju veliki znacaj u prevenciji raka debelog creva.

Jecam je žitarica veoma bogata mineralima - kalijumom, fosforom, magnezijumom, gvoždjem, cinkom, a narocito selenom, koji deluje i kao antioksidans. Sadrži i vitamine grupe B, kao i vitamine A, E i K. Istraživanja pokazuju da jecam u ishrani pomaže smanjenju nivoa lošeg holesterola u krvi. Raž je posebno bogata kalijumom, fosforom, magnezijumom i gvoždjem, a sadrži i vitamine B kompleksa, kao i vitamin E. Ima relativno malo glutena, što je znacajno za one koji su blago osetljivi na ovaj sastojak. Vlakna iz raži mogu pomoci u prevenciji stvaranja kamena u žuci.
 
   Gojaznost krivac za nastanak šecerne bolesti 

Pravilna ishrana sprecava dijabetes



Autor: E.B. | Foto:Northfoto | Blic


Dijabetes je bolest našeg doba. Sve više mladih ljudi u Srbiji ima problem sa ovom opakom bolešcu. Razlog se krije u veoma nezdravom nacinu ishrane.

- Nepravilna is­hrana bogata je prostim ugljenim hidratima iz slatkiša i slatkih napitaka, zasicenim masnocama životinjskog porekla iz punomasnih mlecnih proizvoda i mesnih preradjevina i pržena i pohovana hrana dovodi do sve vece gojaznosti i poremecaja kao što je metabolicki sindrom koji predstavlja uvod u predijabetes, dijabetes i vaskularne komplikacije - objašnjava dr Vesna Dimitrijevic Sreckovic, docent Institut za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma (Klinicki centar Srbije, Beograd).

Predijabetes
Predijabetes karakterišu dva poremecaja: povišena glikemija na tašte i intolerancija na glikozu. Ove poremecaje možemo da utvrdimo testom opterecenja na šecer kada se na osnovu pocetne vrednosti glikemije i glikemije u 120 minutu postavlja dijagnoza. Ko treba da uradi ovaj test? Treba da ga urade svi koji gojazni - bez obzira na to da li je gojazna odrasla osoba ili dete. Na osnovu testa utvrdjuje se da li se radi o gojaznosti, predijabetesu ili novootkrivenom dijabetesu tip 2. Ako otkrijemo predijabetes (skriveni ili latentni dijabetes), posebnom ishranom i umerenom fizickom aktivnošcu može da se spreci nastanak dijabetesa 2.

Rizicne grupe
U rizicne grupe za razvoj dijabetesa spadaju: osobe koje imaju predijabetes i gojazne starije osobe koje se ne krecu dovoljno. Vrlo je važan i nasledan faktor, tacnije da li je u porodici neko bolovao od dijabetesa 2, povišenog krvnog pritisaka i povišenih masnoca u krvi.

Specijalna ishrana
U Jedinici za ishranu i prevenciju dijabetesa Instituta za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma pre petnaest godina sacinjeni su specijalni jelovnici kao preventiva. Hrana koja se nalazi na ovim listama je bogata složenim ugljenim hidratima, vlaknima i zdravim masnocama. Osnovno polazište bila je mediteranska ishrana zbog njenog kardioprotektivnog znacaja. Tako se na jelovniku nalazi maslinovo ulje, koje snižava holesterol i krvni pritisak. Plava riba koja je bogata zdravim masnocama koje snižavaju trigliceride, holesterol, krvni pritisak, insulinsku rezistenciju, faktore tromboze i zapaljenja. Na listama se nalazi i obilje voca, povrca i žitarica bogatih složenim ugljenim hidratima i dijetnim vlaknima koja doprinose smanjenju telesne težine, regulaciji masnoca i šecera u krvi i prevenciji ateroskleroze i vaskularnih komplikacija.

Individualni jelovnici
Ovi jelovnici primenjuju se kod gojaznih osoba, osoba sa metabolickim sindromom, ili ranim poremecajima glikoregulacije (povišena glikemija na tašte ili intolerancija na glikozu) koji prethode nastanku šecerne bolesti. Sva navedena stanja karakteriše gojaznost, najcešce stomacna, umerena ili ekstremna pa se potrebe individualno podešene dijete odredjuju prema polu, godinama, telesnoj težini i stepenu fizicke aktivnosti. Od izracunatih individualnih potreba oduzme se 500 kcal i dobije potreban dnevni kalorijski unos koji vodi postepenom gubitku telesne težine od dva do tri kilograma mesecno tako da za šest meseci imamo postepen gubitak težine od 15 do 18 kg koji se održava u dužem vremenskom periodu.

Najbolji rezultati
Najbolji rezultati postižu se primenom fizicke aktivnosti zajedno uz mediteransku ishranu. Svakodnevna šetnja ili brzi hod jedan dat dnevno brzinom pet kilometara na sat povoljno uticu na regulisanje metabolizma i smanjenje gojaznosti. Kod dece treba ograniciti gledanje TV, video igre i angažovati ih sportskim aktivnostima kroz igre sa loptom, plivanje, tenis, gimnastiku. Mediteranska kardioprotektivna ishrana pokazala je koristne efekte na sve faktore rizika za vaskularne komplikacije kod dece i odraslih kroz dugogodišnje istraživanje.

Zamenite nezdrave namirnice
Obroci treba da su raznovrsni, s puno voca i povrca, zeleniša, supa, salata, svežih trava, belog luka. Maslac i margarin treba zameniti hladno cedjenim maslinovim uljem, koristiti nemasne sireve i jogurt. U ishranu ukljuciti crni hleb, ražani hleb, kacamak, durum testenine, integralni pirinac, socivo, pasulj, žitarice celog zrna, zbog bogatstva u dijetnim vlaknima i pecurke kao izvor biljnih proteina. Smanjiti crvena mesa a ribu i živinsko meso konzumirati dva puta nedeljno.

Zabranjena hrana
Ne preporucuje se prženje niti pohovanje, cak ni na maslinovom ulju a kao zdrav nacin pripreme predlaže se barena hrana, dinstana na vodi sa dodatkom maslinovog ulja na kraju, pecena u rerni ili ponekad elektricni roštilj. Masni sirevi i kackavalj koji su bogati zasicenim masnocama, zamenjeni su posnim sirevima i drugim mlecnim nemasnim proizvodima.
 
   Prepolovite rizik od dijabetesa 

Prepolovite rizik od dijabetesa


Ako za godinu dana smanjite telesnu težinu za pet odsto, redukujete unos masti i u ishranu uvedete namirnice bogate vlaknima (boranija, pasulj, kelj),rizik od nastanka dijabetesa tipa 2 može se prepoloviti. Do ovih podatka došao je tim strucnjaka iz Finske. Studija je pokazala da je rizik od dijabetesa kod gradjana smanjen za 58 odsto.

- Kroz fizicku aktivnost možemo uticati na nastanak jednog broja bolesti, kao što su srcane bolesti, visok pritisak, dijabetes. Medjutim, ove bolesti se ne mogu iskoreniti i nije sigurno da ce se spreciti smo fizickom aktivnošcu ili zdravom ishranom. Ali, na taj nacin rizik ce se smanjiti i to je mnogo što svako od nas pojedinacno može da uradi. S druge strane, treba znati da nije sve u faktorima sredine. Dosta toga zavisi i od toga šta covek nosi u sebi. Ima ljudi koji imaju genetsku predispoziciju za razvoj pojedinih bolesti - objašnjava za „Blic” profesor doktor Nebojša Lalic iz Instituta za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma.

Sa šecernom bolešcu u Srbiji trenutno živi oko 500.000 osoba. U svetu je broj obolelih od dijabetesa u drasticnom porastu, a do 2025. godine ocekuje se da ce se taj broj cak udvostruciti. Zbog toga je u našoj zemlji po prvi put poceo da se sprovodi kao pilot-projekat skrining program za otkrivanje i prevenciju dijabetesa tipa dva.Za sada, u pojedinim domovima zdravlja u Srbije gradjani ce moci da popune upitnik, koji su sacinili strucnjaci, i da na taj nacin saznaju da li su u riziku da dobiju dijabetesa tipa dva.Da li neko u porodici ima dijabetes,da li ste gojazni, kako se hranite, imate li povišen šecer i koliki vam je krvni pritisak, samo su neka od pitanja na koja treba dati odgovore.

- Pored odredjivanja šecera u krvi, ova metoda se pokazala pouzdanom za odredjivanje rizika od ove bolesti. Svako pitanje nosi odredjen poen i zbirom tih poena pokazuje se rizik. One osobe koje budu imale zbir veci od 15, pod rizikom su da dobiju dijabetes - objašnjava dr Lalic.Dijabetes je ozbiljno i podmuklo oboljenje, koje najcešce pocinje neopaženo i bez simptoma. Ono što je još opasnije jeste pretpostavka da na svakog pacijenta koji ima šecernu bolest dolazi po jedna osoba koja ne zna da ima dijabetes. Petina pacijenata ima dijabetes tipa jedan, a drugi oblik je cetiri puta cešci i od njega boluje 80 odsto pacijenata.

- Drugi oblik bolesti javlja se kod odraslih osoba, posle cetrdesete godine. Osoba postepeno oboleva, a bolest se najcešce otkriva tokom pregleda zbog neke druge bolesti, kao što su kardiološki ili neurološki poremecaji. Simptomi dijabetesa, medjutim, pojavljuju se kasno, kada su vrednosti šecera u krvi znatno povecane u odnosu na normalne - objašnjava dr Lalic.Suvoca usta,žedj, uzimanje velike kolicine tecnosti, obilno i cesto mokrenje, mršavljenje uprkos pojacanoj gladi i uzimanju vece kolicine hrane, pojava infekcija i svraba kože i polnih organa, slabost, malaksalost, karakteristicni su simptomi dijabetesa. Pre nego što se pojavi manifestni oblik, dijabetes prolazi kroz fazu preddijabetesa.

- Preventivnim merama pojava pravog dijabetesa može se spreciti ili odložiti. Dijabetes tipa dva se kod nekih bolesnika može leciti samo dijetom i fizickom aktivnošcu, a ukoliko to nije dovoljno, dodaju se i odgovarajuce tablete. Posle desetak i više godina uspešnog lecenja tabletama može nastupiti iscrpljenje funkcije pankreasa, kada tablete više ne pomažu, pa se bolesnik mora prevesti na dalje lecenje injekcijama insulina - istice dr Lalic.

Antitela iz krvi
- Dijabetes tipa 1 ne može da se prevenira, ali ono što je interesantno jeste to da može da se utvrdi rizik za obolevanje pomocu antitela iz krvi. Izuzev za naucna istraživanja, na koje ispitanici sami pristanu, skrining se ne sprovodimo u populaciji. Nije eticki nekome utvrditi rizik, a da pri tome ne postoji agens koji bi sprecio bolest - istice dr Lalic.


 
Vi ste sada na  : Home